24 Dec O svetskom bolu

Weltschmerz (nem., č. veltšmerc, svetski bol) je popularan izraz koji je prvi uveo nemački pisac Jean Paul Richter*, a dovodi se u vezu sa romantičarima sa kraja 19. i početka 20. veka.

Tim imenom pokušao se objasniti i opisati kolektivni osećaj žalosti i bespomoćnosti koji je u to vreme zahvatio hiljade mladih ljudi, pretežno umetnika i intelektualaca. Reč je o sentimentalnom i bolećivom osećanju cele jedne generacije, a što je bila njihova reakcija (i izraz bespomoćnosti) pred zlom, nepravdom i besmislenošću koji su, kako im se činilo, obeležavali svet u kom žive.

Romantizam u književnosti javlja se posle Buržoaske revolucije 1789. godine, traje do sredine XIX veka. Ovaj književni pravac za temu stvaralaštva uzima čovekova osećanja, ističe iracionalizam, i traži svoja izvorišta u narodnoj umetnosti i usmenom stvaranju vlastitog naroda, ali i stranih, često do tada egzotičnih naroda, i u udaljenim istorijskim razdobljima.

U početku, naziv romantičarski se pridavao samo pesništvu, jer se u njemu najpre i sa najviše uočljivosti mogao izraziti subjektivizam pesnika romantičara, a njegova ličnost je mogla da bude toliko značajna i prisutna u delu. Tek kasnije romantizam prodire u epsku prozu i dramsku književnost.

Romantičari više vole osećanja od razuma, pa čak i sentimentalnost i rado se predaju seti i melanholičnim raspoloženjima. Njihovo stvaralaštvo je u velikoj meri obeleženo poetskim subjektivizmom, a u njegovom središtu je često njihova sopstvena ličnost, lični unutrašnji svet. Romantičar nosi u sebi osećanje da mora da bude slobodni tvorac koji stvara svoju viziju sveta. Odatle i veličanje mašte kao isključivog izvora i osnovne umetničke snage. Maštom stvoreno pesništvo romantičari smatraju saznanjem najdublje stvarnosti i nekom vrstom proroštva.

Romantičari su upoređivali sebe sa titanima. Pesnici su sebe smatrali nekom vrstom titana u svome vremenu i svetu, divovima duha i pobunjenicima protiv sile, vlasti i nepravde. Posebno im je blizak jedan od titana – Prometej.

* Sećanje je jedini raj iz kog ne možemo da budemo izgnani.

* Godine nisu važne ukoliko je nešto vanvremensko.

* Čovek nikada ne pokazuje svoj karakter tako jasno, kao kada govori o drugima.